УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

понедељак, 26. јун 2017.

ZASTO VUCIC DAJE VLAST ANI BRNABIC, DUBOKA ANALIZA STRUCNJAKA

Бог помаже тамо где човек не може ништа да учини





Објављено је 19.04.2017.
Старац Пајсије Поуке том други

ZURLI.mpg

Непрестано се бори са лутањем својих мисли

ČUDO NEVIĐENO U SREBRENICI: U stanu Savića sve izgorelo, ikone ostale! |...

Meteori - Svete stene u Grčkoj | Moj Balkan





Објављено је 26.06.2017.
Zanimljivo u više pogleda, manastirsko naselje Meteora je smešteno na ogromnim i strmoglavim stenama koje se naglo uzdižu na rubu tesalijske ravnice gde se susreću sa podnožjem masivnog planinskog lanca Pindos. Neobično raznolik pejzaž kakvih ima malo bilo gde na svetu kod putnika izražava mešavinu strahopoštovanja i zadivljenosti. Kaluđerska zajednica koja se ostvarila na ovom impresivnom stenovitom pejzažu je jednstvena u svetu, dok je zadivljujući prirodni fenomen velike geološke starosti dugo bio proučavan od strane mnogih grčkih ali i inostranih geologa i naučnika. Prenosimo Vam iskustva i utiske o ovoj fascinantnoj destinaciji.

Hvala na poseti, ostavite nam Vaš komentar. Preporučujemo da ovaj video podelite na društvenim mrežama. 

SEDAM ARHANĐELA: EVO ŠTA ZNAČE NJIHOVA IMENA - Moj Balkan





Објављено је 25.06.2017.
Poštovanje anđela potiče iz judeohrišćanske tradicije. Stvoreni su pre čoveka, prate nas tokom odrastanja i raduju se svakom našem uspehu. Iako postoji hiljade anđela, samo njih sedam je poznato po imenu. Značenje njihovih imena govori o jakoj vezi sa Bogom. Najpoznatiju su Mihailo i Gavrilo, a među sedam argangela spadaju i Rafailo, Urilo, Salatilo, Jegudilo i Varahilo.

RUSI POSLALI PORUKU HRVATIMA: VUCIC I ANA BRNABIC SU NOVI VLADARI BALKANA

Кад џезвалије опадају или ликер са укусом дивљих црних птичијих трешања / Белатукадруз

Знам да је лето заиста дошло кад у нашем дворишту у Мишљеновцу процвета високо америчко дрво финим црвеним цветовима. И кад испред наше друге капије почну да опадају ситне непрскане џезвалије

..
ове белошљиве пре него што сасвим сазру, кисне

..
Ограничена ширина. Долину је направио Пек, који се последњих година дубоко укопао у тле. Врбе су над њим направиле кров од својих грана. Алаве врбе и јове.

..
Гледао сам као дечак, како велике краве попију пун бакрач воде, па им се испуне бокови. Али једна врба у току дана, кажу, попије пет или шест пуних бакрача воде. Врбе нико више не сади, не обара. Створиле су своје царство низ Пек, неку врсту континенталне прашуме, где су се одмомаћили голубови гриваши, који се гнезде на врховима  јова, правих као стреле. Видео сам и пупавце, шарене тице селице, којих није било неколико деценија, Гнезде се у шупљинама родних стабала, трешања пре свега, због црва. Али никада нисам увребао када се враћају у топлије крајеве - можда већ крајем августа?
Толико сам ствари заборавио са годинама. Пре свега неописиве лагуне Пека, забарке и рукавце, у временима кад су радиле воденице скоро  у сваком селу, и када су јазови на реци подизали ниво реке понекад и  по неколико метара...
Пек лети нема прилазе; нема ко да коси. Има људи, али их ухватила нека болест нечињења. Пек је најдословније речено, препуштен самом себи. Једна неописива лепота, дивља и неизрецива као дубока тишина непрегледних врбака које насељавају (тако чујем) шакали...
..
Снимљено средином јуна 2017. Албум ЛАКОМИЦА. Детаљи.Наша плажа

..

..

..

..

..

..

..




































..

.





































..

..

..
Овако изгледа ова дивља златна планинска лепотица, у Лакомици, делу имања звишких Лукића, где смо одрастали педесетих. Где је био наш салаш, башта. Воћњак. Трешњар. Вишњар. Речно острво. Баш ту негде, где се сада виде како штрче из воде ови пањеви, били су остаци тзв. Српачког Јаза, где је Пек био преграђен да би се део воде усмерио на српачку воденицу (у седном селу -преко реке, наспрам Мишљеновца). Испод јаза су били дубоки вирови, пуни крупне рибе, пре свега мрена, кленова - клен је тада био доминантна риба у Пеку. Тај јаз је "кривац" што је на седамдесетак метара ниже од њега, настало наше острво, речно острво. Главни ток Пека аје текао са северне стране, испод наших топола, где су опет били дубоко вирови пуни крупних риба, где су рибокрадице бацале динамите, у тренуцима када би вечерњи локал затутњао по железничком мосту, да се не би чула експлозија динамита и привукла милицију...Споредни ток, или рукавац, плитак, са провидним дном по коме су речне шкољке цртале непоновљиве вињете, био је уточиште ситније рибе, и наше стоке, свиња кад угреју врућине и кад крдо свиња упадне у рукавац да се хлади; и крава, које су стојећи у води и млатарајући реповима пасле бујни и сочни мувар поподне... Острво је било оперважено и са северне и са јужне стране невеликим спрудовима посутим најфинијим пешчаним брашном, које су могле да просеју и уситне водене струје које су га доносиле из утроба земље, и са планина узводно, из потеса богатих златом. Не, ми нисмо скупљали та светлуцава зрнца пирита и злата, уживали смо у лету, у пржењу на сунцу, црни као Африканци. А када је понекада вода нашег вира, где је била главна сеоска плажа, била хладнија а ми цвокотали, и кад не бисмо могли да издржимо, трчали бисмо на јужну страну острва и спруда, и ускакали у онај глибави део рукавца, где је температура воде изложена сунцу од јутра била преко 40 степени и тамо се ваљали у блату, као прасци, док нас не прође дрхтање. ко је тада био болестан и од чега? Не сећам се. ништа нам није било тешко. А летње ферије као да није имало крај; а за нас Лукиће је било најлепши део године, баш зато, што је главна сеоска плажа била на нашем имању; кроз наше имање је протицао Пек; ту  су биле баште, њиве, боштан, трешње, стабла дудова; и салаш и пилићарник. И што је најважније, ми нисмо морали да одлазимо са плаже, као сва остала друга деца, после два поподне, како бисмо помагали родитељима, чували стоку, јер наша стока, овце и свиње су биле, ту, као и краве и кокошке, на салашу на Пеку. Тако смо живели. Одлазили смо, током ферија на реку рано, тј. у Лакомицу, а враћали се у само предвечерје и сутон, са пуним кофама поврћа из наше баште, воћа, или риба које смо пецали на вишње, дудињке и шљиве....Понели би са собом погачу, сир, сланине изјутра; а паталиџана је било у изобиљу; чери је растао и из сламнатог крова дела нашег салаша. Око салаша беху неколико трешања, слатких шива ранки... итд. , итд.  (26-06. 2017)