УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

субота, 06. август 2011.

Две нове антологије српске поезије 20. века - ОВИДЉАВАЊА


Белатукадруз (састављач антологија)

Ових дана завршено је публиковање  две тзв. «скривене» антологије српске поезије 20. века Себични музеј, и Опало лишће, скривене у бројним верзијама и издањима антологије српске поезије Несебичан музеј  (1989; 2000; 2002;2003; 2004; 2005;  2006;2009). Себични музеј и Опало лишће публиковане су  као Веб издања у оквиру Сазвежђа З, на истоименим блоговима. Себични музеј је, по свему судећи, једна од најстрожијих  познатих натологија српске поезије до данас и представља избор поезије из опуса 17 српских песника. Опало лишће доноси избор из опуса око 250 српских песника, који су објављивали током 20 века – то је безмало један прави лексикон или Мала енциклопедија српске поезије 20. века.
Адресе ових  антологија српске поезије 20. века гласе : Себични музеј и  Опало лишће . Исти састављач, Белатукадруз (алиас Мирослав Лукић), публиковао је пре две године и Антологију ФЕНИКС (налази се на интернет адреси Антологија ФЕНИКС ), која је изузетно посећена! Уз објављено 8. издање Несебичног музеја (Пожаревац, Едиција Браничево, 2009) штампано на папиру, данашњи читалац, првенствено у Србији, и ситуацији је да се суочи са једним дугогодипњим антологичарским билансом једног од водећих књижевних критичара-песника у Срба. Како сазнајемо, могуће је да око београдског Сајма књига буде објављено као интернет издање и то 8. штампано на папиру издање Несебичног музеја (уколико пожаревачки издвача дозволи). У том случају би, слависти свуда по свету могли да на најбржи могући начин дођу  до несвакидашње књижевне грађе и подстицаја....

недеља, 09. јануар 2011.

Одломак из НЕОБЈАВЉЕНЕ РУКОПИСНЕ ГРАЂЕ

Вез моје пок. мајке
Шта то значи када се фаворизује гесло – у модерном друштву модерна култура? Када је то култура била модерна? Реаговао сам и написао подужи аналитичко полемички текст о односу индивидуалног талента и традиције и о томе шта одређује нечији уметнички ранг. Да бисмо схватили вредност ма ког дела, аутора, морамо га поставити међу мртве уметнике и песнике, и упоредити. То захтева висока култура истинске, неофицијелне критике, сваке озбиљније и стваралачке критике, а овде, то што је практично артикулисано веома аргументовано у светској култури и књижевности обелодањивањем најпознатијих есеја Елиота првих деценија 20. века о функцији критике и о односу традиције и индивидуалног талента, касно је стигло, и по свему судећи, није се „примило“ на прави начин. Српска поезија 20. века је неодвојиви део високе српске културе и у својим најбољим примерима она се приближава оном што је  суштина културе уопште….

Видети више: http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2011/01/09/%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BA-%D0%B8%D0%B7-%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B5-%D0%B3%D1%80%D0%B0/