УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

понедељак, 28. новембар 2016.

Зашто је Његош данас живљи и актуелнији него икада?

Матија Бећковић: Надам се да се нећемо извињавати Билу и Хилари . Марина Мирковић | 27. новембар 2016. 21:03 | Коментара: 9. / Академик Матија Бећковић за "Новости" о књизи сонета посвећеној Његошу, духовним стожерима, нашем месту између истока и запада
ПЕСНИК, академик Матија Бећковић испевао је збирку сонета "Праху оца поезије" (СКЗ), своју оду, похвалу, или најпре службу Његошу, Пустињаку цетињском, Ловћенском тајновидцу... То што је један од највећих српских песника написао књигу посвећену можда највећем међу својим претходницима, ономе који је "за дух народа српскога учинио највише после Свемоћнога", насловљену комбинацијом двеју великих Његошевих посвета - по себи је културни догађај највишег реда. Певајући ономе који је "свету без светиње светиња једина, свету без истине једина истина", Матија, у свом маниру, успева да каже безмало све - о свему. О Његошу, али и још понечему смо га, ипак, и ми питали.
* Зашто је Његош данас живљи и актуелнији него икада?
- Мигел де Унамуно је пре сто година писао о унутрашњој дешпањолизацији Шпаније. После двеста година од Његошевог рођења могли бисмо говорити о дугој унутрашњој десрбизацији Србије и Срба. Једна од препрека том пројекту је Пустињак цетињски и Ловћенски тајновидац, који је учинио "да имамо себе у свом језику и спасотворца у своме песнику". Зато битка с њим и његовим делом траје и не престаје. Његов аманет да се копа на врху Ловћена је био наум без преседана. То се може разумети не само као жеља да се векује на највећем врху свог завичаја него и на најдубљој тачки сопственог дела. Она скупштина уочи Тројичина дне којом почиње "Горски вијенац" одржана је на Ловћену. Као да је и мртав хтео да продужи бојеве које је водио за живота и доврши своје дело. А какво је дело био замислио и због чега се на земљи и међу нама појавио, можемо само претпостављати. Опраштајући се од Љубе Ненадовића, рекао је: "Поздрави све тамо и нека потомство дозна бар за моје намјере, кад му дела не могах оставити!".
* Да ли смо се одрекли Његоша, с обзиром на то да смо уздржано обележили велики његов јубилеј? Које су последице, а шта би могли бити узроци, тог и таквог прећуткивања?
- Нису имали храбрости да нас обрадују. Лако се досетити зашто. И ко је све о томе одлучивао. Свакако неко ко мисли да нам никакав духовни стожер није потребан. Светитељем је оглашен на Цетињу, али није на Дедињу. Свако иде на своју страну. Како каже Јејтс: "Средиште попушта / Пуко безвлашће преплављује свет / Најбољи ни у шта не верују / Док се најгори надимају од жестине". Народ верује да је црква избавила Његошеве кости из маузолејске апсане и сакрила их у неку од цетињских пећина. Други пак мисле да су из апса побегле оне саме.
* Какав је однос Црногораца према великом песнику, владици за ког кажете да је "створио то племе и себе што не зна шта ће са тобом ни без тебе"?
- Да је Његош знао црногорски / Како ли би тек онда написао Горски вијенац / Кад га је на српском написао овако! То је реплика на вест да је Његош превођен на црногорски. То је био први случај да је неко преведено дело губило на оригиналу. Сахрањиван је осам пута. Рвање са Његошем не престаје. Није случајно један песник предлагао да се од Његоша одморимо једно сто година. Избачен је из школе, проглашен геноцидним песником. Песничке визије и метафоре тумаче су као да је реч о стварним догађајима. Онај који је "за дух народа српскога / Учинио највише после Свемоћнога" није само челом додирнуо звезде како је написао Павле Поповић, него се винуо у вечност, међу краљеве без земље и светитеље без народности. "Мртав он зове да се пењемо" - написао је Миодраг Павловић, а ми се све више упињемо да га свучемо у прашину. Он зна само за пут увис "презирући људско ништавило / и плетење безумне скупштине". Замислите какво би то било просташтво кад би се неко усудио да тумачи неког од његових савременика Пушкина, Бодлера, Гетеа, Блејка, Витмена, као што код нас појединци тумаче Његоша.
* Тражи ли народ и даље у поезији и књижевности духовни ослонац?
- Колико синоћ био сам у Краљеву на академији на којој је десетина младих гуслара певало моје стихове. Иницијатор су Пековићи, брат и сестра, и њихов отац Радован. Не верујем да се тако нешто догађа још негде на свету ни да је то доживео неки песник. И да неки песник то заслужује, а најмање онај који ово говори. Нисам знао како да се захвалим ни шта ваља чинити у таквој прилици, јер у таквој прилици није био нико пре мене да би ме посаветовао. Слушајући их помислио сам како би било насушно да гуслари почну да певају наше славне, а прилично заборављене народне песме. Наш народни еп је, као и Његош, склоњен у страну и готово нестао из школских програма. Гусле нису проскрибоване и поругане због звука него због песама које се уз гусле певају. Код многих рокера је важно како изгледају, какав им је костим и фризура, а споредно шта певају. Код гуслара су песма и звук у првом плану.
ОТВОРИЋЕ ГОЛИ ОТОК и ЗА РУСЕ* У НАРОДУ живи прича да је свети Петар Цетињски на самрти заветовао Црногорце да не окрећу леђа Русији. Како тумачите то што се актуелна власт у Подгорици не држи тог аманета? 
- Очигледно да су са Русима дуго узалудно покушавали милом. Па кад није могло милом изгубили су стрпљење и кренули силом. Бојим се да за Русе не отворе Голи оток.
* А, где је поезија?
- Она остаје азил слободе и паралелног живота који настаје на хартији и често постаје и онај прави и једини живот. Не знам може ли да се каже да песници и поезија деле судбину језика и нације. Можда ће доћи време да се песници спуштају у катакомбе као први хришћани. И у том случају наш песник - водич био би Његош, као што је Дантеу био Вергилије.
* Осећате ли се као народни песник?
- А чији бих био?
* Недавно је Кустурица у САНУ, приповедајући о замишљеној шетњи са вама, дао дијагнозу данашњег тренутка и нашег положаја на светској ветрометини? Како би изгледала ваша страна приче, током исте те шетње?
- Разумео сам да Кустурица каже да се не може ништа променити ако се не промене стране света. Залаже се за такву рокаду и нашу страну. Култура се на нашој страни мора заложити за обе стране.
* Какав би распоред страна света највише одговарао Србији?
- Са Србијом је тај проблем највећи на свету јер, како је речено, Србија је Запад Истоку и Исток Западу. И као што сваки дан видимо, тај проблем бива све уочљивији. Због Србије је подељен свет, и можда је сва наша нада у томе да би ту могао и да се уједини, да тај јаз постане шав.
"СУПЕР СЕЦКО" И "РОЛЕКС"* ЈЕСТЕ ли купили оног "супер сецка" од повишице пензије, како сте ономад обећали "Новостима"? Има ли шта да се насецка? 
- Нећу те паре да сфућкам тек тако. Волим скупе ствари - што рекао онај сиромах који је на грудима истетовирао "ролекс".
* Јесу ли се Срби олако посилили победом Доналда Трампа?
- Победа Трампа се указује као кад би на бингу премију добио власник тикета који није погодио ниједан број. За почетак то није мало.
* Како сте доживели сузу покајницу Јенса Столтенберга за невиним српским жртвама у НАТО бомбардовању 1999?
- Бестидније је рећи да су бомбардовањем штитили цивиле. Бомбардовање Србије је једна од највећих срамота људске историје.
* Осим падишаха Мурата, надвојводе Фердинанда и Фирера, је ли још неко у међувремену заслужио ваше извињење?
- Надам се да то неће бити незаборавни брачни пар Клинтон за кога Косово, како је рекла госпођа, "није било само политичко него и породично питање".
* Данас када сте још млађи, је ли за наш народ Косово још више "by the way" него што је било раније?
- Можда, за многе код нас. Али, ко не зна што ми не признајемо ту "државу" - најпаметније је да пита неког другог. Рецимо Шпанију. Они знају зашто је не признају.
* Зашто мислите да је Коштуница "отелотворење потребе Срба да их гризе савест"? Виђате ли се са бившим премијером?
- Кад год он нађе времена. Али тај се не би никад скидао с телевизије.
* Када ћете дати интервју Ољи Бећковић?
- Чим ме позове у "Утисак недеље".

ТАЈНА
У земљи без тајне ти си Тајна био
У њој си и себе од себе сакрио
Свету без светиње светиња једина
Свету без истине једина истина
Ти си створио то племе и себе
Што не зна шта ће с тобом ни без тебе
А за дух си народа српскога
Учинио највише после Свемоћнога
И због тога греха морао си знати
Да ти ни гроб не може опстати
Да се ниси на Ловћен копао
Један од вас би лакше претекао
Да, свагда ми драги ископниче
Небесима осијан песниче

среда, 17. август 2016.

Lažni fejsbuk profil hakera iz Srbije, koji je mnoge lakoverne ojadio...


Haker T.S. uhapšen je danas zbog sumnje da je od juna do avgusta 2016. godine hakovao profile korisnika na "Fejsbuku".


Foto: RAS SrbijaIlustracija

Sumnja se da je T.S. sa njih slao poruke prijateljima oštećenih čije je profile preuzeo da mu hitno treba novac, lažno se predstavljajući kao pravi vlasnik i oštetio ih za više od osamsto hiljada dinara.

T.S. je na "Fejsbuku" korišćenjem metode „Phishing-a“, navodio korisnike profila da „kliknu“ na hiper link lažne veb stranice koja je identična početnoj stranici Fejsbuka na koju se svaki korisnik inače loguje. On je ovu stranicu prethodno kreirao, a prevareni korisnici bi na njoj ukucavali svoju šifru, misleći da se loguju na svoj Fejsbuk nalog.

Na taj način, osumnjičeni je neovlašćeno preuzimao i menjao njihove pristupne šifre za Fejsbuk naloge i njima upravljao bez znanja stvarnih vlasnika.

On je čak pojedinim oštećenim licima tražio da mu pošalju identifikacione podatke svojih platnih kartica ili fotografije njihovih platnih kartice, kako bi navodno vratio novac koji mu je uplaćen, pravdajući to greškom, pa je tako došao do svih podataka na platnoj kartici, koje je zloupotrebio i sa njima vršio on-line plaćanje, kladeći se na rezultate sportskih događaja u sportskim kladionicama.

Na taj način osumnjičeni je oštetio 15 osoba, za 886.840,00 dinara.

Imajući u vidu da postoji sumnja da ima više oštećenih, policija poziva sve građane koji su na ovaj način oštećeni da se direktno jave policijskim službenicima Službe za borbu protiv organizovanog kriminala na telefone: 011/ 27 43 927 i 011/ 27 43 918 ili na elektronsku adresu Posebnog tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog kriminala vtk@beograd.vtk.jt.rs.

Ovaj haker tereti se za krivična dela računarska prevara, pravljenje, pribavljanje i davanje drugom sredstava za izvršenje krivičnih dela protiv bezbednosti računarskih podataka i falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica, a uhapšen je u saradnji sa Posebnim tužilaštvom za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na građane, koji su korisnici internet mreže da ne otvaraju priloge (attachments) iz svoje elktronske pošte koji izgledaju sumnjivo i sadrže ekstenzije poput “.exe, .vbs ili SCR“, da u svome pretraživaču setuju blokadu pop-up prozora, deaktiviraju funkciju AutoPlay kako bi onemogućili automatsko pokretanje štetnih procesa od strane eksternih medija poput USB memorija i slično.

Takođe, policija apeluje na građane da pre nego što pristupe hiper linkovima, kada je to moguće koriste dvotruku autentifikaciju za pristup svojim elektronskim nalozima poput elektronske pošte, naloga na društvenim mrežama, kao i da koriste originalne softvere za antivirusnu zaštitu koje je potrebno redovno ažurirati.

       = izvor, preuzeto >>>>>>>>>>>>

понедељак, 27. јун 2016.

Бабље лето


Србијом уздуж и попреко: бабље лето 2014 године на релацији Београд - Радан - село Ивање - Драги Дел - Прокупље - Куршумлија - Трговиште - Врање - Ивање...

НАПОМЕНА: Овај документарац, започиње и завршава се  појавом  Коли Соколовић, ових дана упокојеној на Радан планини, са које смо кренули у обилазак Прокупља, реке Пчиње, Трговишта... неких сасвим заборављених места...  Ето доказа да филм, уметност уопште, може да победи оно страшно, смрт... (27. 06. 2016. - 20:04)

Пашићева ћутања?...


СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ. Може да буде, а не мора да значи / И. МИЛАДИНОВИЋ | 26. јун 2016. 13:00 |Како се чувени политичар Никола Пашић још за живота преселио у легенду
ПЕТАК, 24. јун после подне. Спарина окупирала Београд. Напољу је 37 неподношљивих степени. На београдском тргу испред Дома синдиката, тик преко пута редакције "Новости", нигде никог. С времена на време прохуји по неки аутомобил. Авај, на том тргу, који је до недавно носио име Мракса и Енгелса, једино кочоперно штрчи споменик Николи Пашићу и подноси ову недаћу која је снашла житеље наше престонице. Стоји тако Баја и ћути... као да у себи размишља: "Овај... да... издржао сам ја и горе ствари. Било је мени топлије и код краља Милана, па краља Петра и његовог сина Александра..."
А та Пашићева ћутања понекад су била речитија од запаљивих и бомбастих говора његових савременика, који као да су имали потребу, за разлику од њега, да засењују простоту.
Било како било, али се нико на политичкој сцени, у историји Србије, није одржао тако дуго као тај Пашић. Мало се који наш политичар бавио својим занатом у тако компликованим временима, уз тако много политичких непријатеља и - са тако мало јавно изречених речи. Колико ли је вештине, лукавости и мудрости требало имати и опстати свих тих силних година, нарочито ако имамо на уму ону стару изреку "политика је курва."
ЊЕГОВЕ присталице су говориле "Зна Баја шта ради"! Чак и онда Баја нит је знао, нит шта радио.
"Баја једно каже, друго мисли, а треће уради!", гунђали су они који никако нису успевали да га истерају на чистину.
А његова узречица: "Може да бидне, не мора да значи", и дан-данас може се чути по кафанама целог света где је крочила српска нога. У тумачењу ових седам Бајиних реченица стигло се дотле да су оне заправо својеврсна интерпретација Ајнштајнове теорија о релативитету, примењених на ствари обичне и свакодневне.
И то његово ћутање, и тек по која изговорена реченица, преселиће се у легенду још за његова живота. Када је био на врхунцу политичке моћи у листу "Балкан", на целој страни, симпатично илустроване, појавиле су се анегдоте о лидеру радикала и председнику српске владе.
О ЧОВЕКУ који је сабрао и записао згоде и незгоде Пашићеве не зна се много. Потписао се као Никац од Ровина и кажу да је био сарадник Бранислава Нушића. Имао је истанчан сатиричан дух, који је нарочито показивао у својим оригиналним записницима са Црногорске скупштине. Пашића је педантно скенирао, посебно његов језик понет из родног Зајечара, и његову особину да ретко и тешко памти имена, и да врло често, расејан, не слуша људе шта му говоре, а не ретко говори шта било...
Тако је једном приликом у спору два радикалска првака требало је да пресуди Никола Пашић. Прими првога, саслуша га пажљиво, и каже му:
- У праву сте, господине!
Прими другога, саслуша и њега пажљиво, па му каже:
- У праву сте, господине!
Секретар који је ту био присутан, не издржа:
- Али, господине председниче, како сте могли једном да кажете како је у праву, и другом да кажете како је у праву? То нема смисла!
А Пашић, кажу, погладио је браду:
- Момче, и ти си у праву!
СЛЕДИ једна анегдота из Ниша - где је Пашић примио неког француског новинара, испричавши му ствари које су мирисале на европски политички скандал - каже како је, упитан, узгред, за крај, о личним и породичним стварима, Баја, мртав хладан, рекао погрешно име своје супруге. А на чуђење присутних, кад су новинара испратили, мирно објаснио:
- Па, кад сутра избије скандал, ја ћу да кажем како је штампа све измислила - ево, новинар не зна ни како ми се жена зове!
ШТА је Пашић рекао, кад је у"Балкану" видео ове, злобом зачињене "хуморе и спрдње" чији је био главни јунак, нигде није записано. Можемо да нагађамо и претпоставимо да би реченицу почео, као обично:
- Овај... знаш... јесте...
Најзад, не би смели да заборавимо и да је Никола Пашић инспирисао Радоја Домановићу, за једну од најбриљантнијих приповедака српске књижевности - "Вођу", у којој народ иде за "мудрим" старцем који ћути, све док, попадали на дно понора, не открију да је вођа слеп!
ЕЛЕМ, Никац од Ровина је бележио:
Чини ми се да је то било неђе у 1905. години. Била министарска криза и Краљ био поверио састав кабинета Пашићу. После дугог конферисања са политичким првацима, дошао Пашић да Краљу реферише о ситуацији.
- Каква је ситуација, господине Пашићу? упита га Краљ Петар. - Овај... онај... Величанство... ситуација је потешка и влада не може да бидне... овај... него морамо ићи у изборе на народ - одговори Пашић. - Ама зар опет избори, ако Бога!? Зар нема другог излаза? - рече краљ Петар који није волео честе изборе. - Овај... Величанство, јесте.. знаш... има излаз, али неће да изађемо - одговори Пашић.
МНОГЕ анегдоте су везане за Бајине сусрете са новинарима. На њихова питања шта има ново, најчешће је одговарао: - Не знам, нисам јутрос читао новине!
Када се једном приликом сусрео са дописником париског "Журнала", Француз га је упитао:
- Молим Вас, господине министре, ја бих желео да говорим Вама о једној хитној ствари! Молим Вас, кад могу доћи к Вама? упита г. Барби.
Пашић се мало замисли и после неколико тренутака рече:
- Овај... јесте онај... знате најбоље дођите сутра! -- У колико сати? - упита Барби.
- Овај... најбоље дођите, тако, знате... дакле, али само тачно најбоље између 8 и 12 на подне! - одговори Пашић.
Када је песник Милан Ракић први пут ступио у дипломатију, отишао је и представио се Пашићу.
- Овај... знаш онај... ја сам чуо да ти певаш песме у певање, али јесте онај... у спољну политику нема певање... него има да чуваш све у државну тајну, као што девојка има да чува... овај... пре него што се уда онај... рекао му је му Пашић.
ИАКО је, како бележе савременици, Никац од Ровина, био Нушићев савременик, ни њега није поштедео. За време анексије Босне и Херцеговине, Брана Нушић био је на познатим демонстрацијама, па у одушевљењу јашући на коњу, утера га у Министарство спољних послова. Истога дана, пред вече, посети Пашића др Мика Поповић, исприча му ток демонстрација и рече:
- Ово је, господине Пашићу, прилично неозбиљно.. ето, молим вас, Брана Нушић на коњу улетео у Министарство спољних послова.
- Овај... зар на горњи спрат!? - упита Пашић зачуђено. - Јесте, молим Вас! - опет потврди др Мика. - Овај... знаш... ја сам знао да он добро пише књиге, али овај... може да јаше коња, то нисам знао...
КАДА је ослобођено Скопље у балкански ратовима Пашић се запуто тамо. Обукао је војничку униформу и ставио шајкачу. Изгледао је врло лепо. У Скопљу пред црквом Светога Спаса, сусреће Пашић Велизара Јанковића и пита га:
- Овај... ти ли си, деме?
- Ја сам! - одговори Велизар. - Овај... јесте, знаш... ја обукао униформу, па не могу да те познам! рече му Пашић.
Начелник Министарства иностраних дела др Мирослав Јовановић улази код Пашића и саопштава му:
- Господине председниче, сада баш стиже вест да се догодила ужасна несрећа!... тамо је упаљена муниција... експлозија је ужасна... штета огромна, а и жртава има много!... - Е, овај... знаш није добро... него, овај... знаш, наредите да се бега од експлозију далеко, па ћемо после видети ко је погинуо па да му се помогне! - одговори Пашић.
У ОВИМ записима зачињени хумор није прескочио ни Митроплита Димитрија. Дошао тако он у Двор да Њ. в. Краљу честита Нову годину. Мало затим дошао и Пашић, па видећи митрополита скиде цилиндер, приђе му са осмехом, пружи руку и рече:
- Добар дан, Ваше височанство!... Како је госпођа са здрављем?
Митрополит збуњен принадлежностима Височанства и Госпође, вештачки се закашља и без одговора остави г. Пашића. 

СУДАР СА ТРАМВАЈЕМ
АУТОМОБИЛ у коме је био Никола Пашић сударио се усред Београда са трамвајем. И Баја је задобио озбиљнију повреду. Увече, код куће, дошао је да га обиђе Лаза Марковић, па га приупита:
- Ако бога, господине председниче, како се то догодило?... па зар шофер није могао окренути ауто на другу страну!?...- Овај... јес' знаш... шофер је ишао мало побрзо, па није могао... него знаш, онај... трамвајџија је требао да окрене на другу страну!... одговори Пашић.
Може да буде, а не мора да значи

понедељак, 01. фебруар 2016.

Поводом 150 година од романа Злочин и казна



У Санкт Петербургу у току је изложба посвећена обележавању 150 година од објављивања романа "Злочин и казна" великог руског књижевника Фјодора Достојевског, јавила је данас агенција Франс прес.
"Достојевски је желео да истражи сва питања у свом роману. Изложба приказује неколико страна његовог дела", изјавила је Наталија Ашимбајева, директорка музеја Достојевски у Санкт Петербургу.
На изложби, која траје до краја марта, приказани су предмети из 19. века повезани с радњом романа као и цело дело чији су листови окачени по зидовима.
Достојевски (1821-1881), један од највећих књиженика свих времена, написао је роман "Злочин и казна" 1866. године који се сматра једним од највећих дела руске књижевности.
Радња романа је смештена у Санк Петербургу средином 60-их година 19. века. Главни лик, Родион Романович Раскољников, амбициозни студент права, подстакнут крајњом бедом и туробном будућношћу, одлујучује да убије и опљачка Аљону Ивановну, омражену старицу која лихварењем израбљује људе.

Из  Коментара:  LJUBOTAN 01. фебруар 2016. 04:35 #3893577
Bolest Evropskog coveka, Dostojevski odavno je postavio:Vera u Coveka,a ne u Boga ,je najopasnija bolest,od koje je evropsko covecanstvo obolelo! Bolest Hunanizma bez Boga ,a onda ,u ime cega bez Boga,u Vodenici Smrti?
У Санкт Петербургу изложба поводом 150 година од романа Злочин и казна